Piše: Dušan Vasiljević
Godina koju ćemo pamtiti po crnom velu pandemije virusa korona, pretila je da totalno uguši svetski sport, koji je najvećim delom bio „na aparatima”. Od toga nije bio izuzet ni bokserski sport.
Ringovi su mesecima bili pusti, a tribine avetinjski prazne. Kako se približavao kraj „korona godine”, boks je koliko – toliko živnuo u svetu, ali, ne i u regionu. Opasni virus vlada decenijama na ovim prostorima i zove se – besparica!
Vrhunski boks ne obitava u regionu, i ta konstatacija se može izvesti na osnovu analiza kvaliteta održanih profi borbi na ovim prostorima. Jedan od zaposlenijih „meč mejkera” u regionu, Luka Popović, svojevremeno mi je rekao da je besparica opasan virus za bokserski sport.
Popović je potkrepio stav činjenicom da se bokserska revija, iole kvalitetna, ne može da organizuje u Srbiji ili regionu, bez minimum 15.000 do 20.000 uloženih evra. A, to je za standarde zapadne Evrope, ili Meku svetskog profi boksa – SAD, najniži nivo, gotovo kao ilegalne borbe u podzemnom parking centru…a bilo je na ovim prostorima i takvih „borbi”, organizovanih u svlačionicama…
Činjenica je da kvalitetni profi borci sa ovih prostora ne boksuju ovde. Primer su odlični, hrvatski teškaši Filip Hrgović i Alen Babić. Domaći organizatori nemaju dovoljno novca da bi uspeli da da pomenutim kolosima angažuju kvalitetne borce, i da uložena sredstva uvećaju od prodaje ulaznica i prava TV prenosa…
Ipak, bokserski život na ovim prostorima nije umro, mada je u evidentiranoj komi. Održano je svega nekoliko koliko – toliko kvalitetnih profi događaja, uprkos pandemiji virusa korona. Ipak, većina bokserskih manifestacija koje su ovde viđene, bile su za zaborav. Pre svega zbog neravnopravnih duela, gde su favorizovanim borcima dovođeni „gubitnici”, bez volje da se bore, kao da su u ring dovedeni da boksuju besplatno, iako nisu ostali bez honorara.
Kolika suma novca, takav i boks. Na najdirektniji način se može definisati kvalitet profesionalnog boksa u regionu. Momci i devojke sa ovih prostora, čija bokserska vrednost nije upitna, uglavnom i ne boksuju pred domaćom publikom, uz par izuzetaka.
Međutim, van granica regiona boksuje većina profi boraca sa ovih prostora i to za evropska i svetska merila, uglavnom sitne pare. Uz retke izuzetke, u takvim mečevima većina njih rasprodaju bokserski ugled u uvodnim programima borbi…
Ipak, to ne znači da ovde na rastu kvalitetni borci i da je boks umro u regionu. Pored Hrgovića i Babića, postoji još sjajnih boksera i bokserki, sposobnih i spremnih da se bore na najvećim svetskim ringovima.
Za sada ih nema u najvećim svetskim mečevima i pitanje je kada će ih biti?! Svakako, neće tako brzo, jer nemaju iza sebe moćnog domaćeg, uticajnog promotera (bogatog), koji bi im to omogućio, a pogotovo organizovao velike mečeve za svetske titule prestižnih profi verzija (WBC, WBC, IBF i WBO) pred njihovim navijačima.
Za sada, imaju mesta samo u epizodnim „bokserskim ulogama”.
Trenutno popularno
Srbija ima dve šampionke Evrope u tekvondou!
Četiri zlata na EP u kik boksu
Možda Vam se dopadne
