Mislite da je lako biti WAKO svetski šampion? Razmislite ponovo

Pre nekih desetak godina prvi put sam čuo stav da je lako biti šampion sveta u kik boksu. „Imaju gomilu nekih federacija, tu se svetska prvenstva non stop održavaju, to je sve smešno. Lako je biti šampion sveta u takvoj konkurenciji“.

Slušao sam priče i za WAKO, kako je to „organizacija koju niko ne ceni, kako to nisu pravi šampioni, kako bi ih u nekoj holandskoj organizaciji sve počistili“.

Sada mi je jasno da ti što su to pričali nikada nisu bili na svetskom WAKO prvenstvu. Nedavno je jedno završeno u Mađarskoj, ja sam bio na prva četiri dana i sve sam video. Kao prvo, učestvovalo je preko 2000 takmičara u sedam disciplina i iz preko 60 zemalja sveta.

Naš tim stigao je u subotu u popodnevnim satima u Budimpeštu, gde je trebalo da se odradi merenje i lekarski pregledi. Čekanje se katastrofalno odužilo, pa su devojke i momci u hotel ušli posle ponoći, sve vreme trpeći glad.

Takmičenje je za naše borce počelo u ponedeljak, kada su oni koji su se takmičili morali ponovo na merenje. Oni koji su prošli i koji su imali meč već narednog dana, ponovo su morali na vagu pre takmičenja.

Posle meča su neki nabacivali tri i više kilograma, koje su opet morali da skidaju i tako do finala, a bilo ih je devet.

Da ne govorimo da je većina njih imalo četiri meča, sa borcima koji su u samom svetskom vrhu. Zatim su na red došle povrede. Miloš Cvjetićanin je već u na startu povredio oba stopala, prsti na nogama su mu doslovno bili modri, ali je morao da stisne zube. Uz pomoć našeg fizioterapeuta Ljubiše Petrova, uspeo je da zamaskira povredu i izgura do finala, gde se okitio titulom svetskog šampiona.

Slično je prošao i Aleksandar Konovalov, koji povredu stopala vuče već duže vreme. Već na drugom meču obnovio je povredu, ali to ga nije sprečilo da osvoji treću titulu u nizu.

Sve to vreme, najveći problem je bilo skidanje kilaže, jer se telo skroz iscrpelo od stalnog izbacivanja vode, i tako svaki dan. Primera radi, Vaso Bakočević je na Megdanu 1 na merenju imao 72 kilograma, na meču sutradan 84!

Dakle, sve to deluje smešno lako, tri meča i svetska titula, međutim, da biste uopšte došli u reprezentaciju, morate biti najmanje finalista državnog prvenstva, proći rigorozne pripreme i tek onda nastupiti na velikom takmičenju. Kada se sve gore navedeno uzme u obzir, nije lako, je li?