Nije sve u građi i snazi, devojčica pobedila 25 kilograma težeg protivnika

Devojčica je u većini borilačkih sportova manje nego dečaka, naročito onih koje imaju hrabrosti da izađu na borilište. Jedan od glavnih problema je nepostojanje adekvatne konkurencije, kao što je to slučaj u Ašihara karateu.

Pre dve godine, na klupskom takmičenju u klubu „Tsuru“, Maša Čačija, je bila jedina prijavljena devojčica u 2000. godištu. Ubačena je u grupu sa dečacima, ali nije bila u podređenom položaju, naprotiv.

Njen prvi meč na tom turniru bio je protiv Marka Arsenovića, dečaka čak 25 kilograma težeg. Radila se jedna runda u trajanju od 60 sekundi, a pošto nije bilo pobednika i dodatni minut. U tom periodu svaki dobijen poen znači i automatsku pobedu.

Maša je u prvoj rundi dozvoljavala protivniku da joj zadaje udarce u predelu butine, jer ga je „puštala da se umori“. U Ašihara karateu je dozvoljen ful kontakt, izuzev udarca rukom u glavu, a poeni se dobijaju za direktan udarac nogom u glavu, bacanja, ali i udarce koji nanose štetu.

Koliko je devojčici bilo teško pokazuje i činjenica da značajno težeg protivnika nije uspevala da pomeri ni centimetar, ali je iskoristila svoju šansu i zadala udarac u glavu, koji je značio i pobedu.

Posle tog turnira Maša se povukla iz Ašihare, gde je bila osam godina i došla na korak do crnog pojasa, za koji je trebalo da polaže sa napunjenih 16 godina.