Nenad Pagonis za „U klinču“: U boks sam prešao zbog novih izazova

Nenad Pagonis je najbolji i najuspešniji kik bokser u istoriji tog sporta u Srbiji. Osvojio je sve što se osvojiti može, i u amaterskoj i profesionalnoj konkurenciji. Tri puta je u amaterskoj konkurenciji bio prvak Evrope, čak pet puta je bio šampion sveta. U profesionalnoj karijeri ima četri titule svetskog šampiona i jednu titulu ekipnog prvaka. Dobitnik je Majske nagrade 2009. godine, Spartakove nagrade 2010. a proglašen je i za za najboljeg borca u WAKO federaciji svih vremena. Bavi se i humanitarnim radom, zbog čega je dobio Hello awards nagradu za najhumanije delo. Naime, on je u akciji prikupljanja sredstava za lečenje Nađe Novaković prodao pojas prvaka sveta. Odnedavno je prešao u boks, gde je bez poraza u četiri meča. U ekskluzivnom intervjuu za „U klinču“, govorio je o karijeri u kik boksu, planovima za budućnost…

UK Nedavno si imao četvrtu po redu borbu u boksu, da li to znači da je gotovo sa kikom?

„Nikad ne reci nikad. U kikboksu sam osvojio ono što nikom do sada u istoriji kikboksa nije pošlo za rukom, tako da sam malo izgubio motivaciju i onaj poriv koji me je terao da treniram jače nego ostali. To sam dobio sada ponovo sa boksom jer sam u boksu ‘početnik’ 🙂“

FOTO: Željko Čačija

UK Nisi nastupio na Evropskom u kik boksu, iako si bio na spisku reprezentacije. Šta se dogodilo?

„Dogodilo se to da sam postao otac po drugi put mesec dana pred evropsko prvenstvo. Nažalost, pošto smo žena i ja sami trenutno sa dve bebe (ćerka ima godinu i po dana), a sin je imao konstantne stomačne grčeve, pa nismo spavali noćima i danima, jednostavno nisam mogao da odvojim 10 dana za pripremanje i osam dana za prvenstvo i ostavim ženu samu. Desila se vanredna situacija, kao što selektor Neca Milošević kaže i to je to. Šta je tu je„.

UK Poznat si po razornim nožnim udarcima, ali toga u boksu nema. Kako si se snašao i koliko je trajala adaptacija na novi stil borbe?

„Mogu da vam kažem da su mi ljudi čestitali posle prve borbe na izuzetno jakim udarcima i odličnoj ručnog tehnici, jer su mislili upravo ovo što i ti, da su mi noge jače strana. Ja im kažem da mi je glava najjača strana, jer zašto bih se tukao rukama u kikboksu i izlagao opasnosti da budem pogođen, kada mogu meč rešim razornim i atraktivni nožnim udarcima, a rukama koliko treba samo. U boksu je druga priča, imaš u opticaju samo njih i moraš dati sve od sebe da bi ih iskoristio najbolje što možeš 🙂. Što se tiče adaptacije, nije dugo trebalo gotovo se odmah desila, jer sam u toku svoje kikboks karijere sparingovao često sa bokserima i vežbao razne boks stilove„.

UK S obzirom na to da si nov u boksu, da li ćeš da radiš još na rejtingu ili imaš nameru da uskoro nekoga izazoveš i da li će to biti za neki ozbiljniji pojas?

„Radim onako kako mi kaže menadžer, a mislim da idemo tim putem da uđem u prvih 10 na svetskoj rang listi. Mudrim odabirom protivnika koji su mi potrebni u datom vremenu za iskustvo i borbu, pa onda da izazovemo nekog za svetsku ili evropsku titulu„.

UK Nedavno si dobio i drugo dete, kako teku roditeljski dani i kako uklapaš sve obaveze?

„Mogu vam reci da je u početku bilo vatreno. Sa obzirom na to da je ćerka bila kao anđeo, ovo sto nas je dočekalo sa sinom nas je prenerazilo. Neispavan, otečen, sa podocnjacima sam išao na dva treninga uveče i ujutru i spremao se za meč. Ali, ne žalim se. Izdržali smo nekako taj period i sada je idila„.

UK Paralelno sa svim obavezama, uključen si i u humanitarni rad. Međutim, ljudi su sve više okrenuti sebi, malo osetljivi na probleme drugih. Odakle ti crpiš energiju za to?

„Mislim da bi to trebalo da bude elementarno stanje svakog pojedinca, čoveka a pogotovo nas koji nosimo neku prepoznatljivost u javnosti. Ljudi ne shvataju da smo svi povezani na nekom suptilnom nivou koja naših pet čula ne mogu da pojme, drugim rečima sve je jedno. I kad okrenemo leđa od nekog bolesnog deteta ili osobe kojoj je potrebna pomoć, u stvari skoro okrenuli leđa sebi! I to je ona istina koja polako počinje da se uviđa sve više i više i to mi je drago! Ljudi me često pitaju odakle mi snage, ja im kažem da je davanje najveća životna radost. Tu se raduje samo čovekovo biće. I to je ono stanje koje ne može nikakvim parama niti materijom da se kupi! Jedan osmeh, jedna lepa reč, jedan mali gest pažnje svako od nas može da priušti nekom, samo je pitanje želi li to ili ne“.

UK Zašto si odlučio da pređeš u boks? Ti si iz kika odmah prešao u profesionalce, imaš li možda nameru da se oprobaš i u amaterskom boksu, preko kojeg put vodi na Olimpijske igre?

„Kao što sam rekao na početku, tražio sam nove izazove u nedostatku motivacije i našao ga u boksu. MMA me ne privlači, jer mislim da nisam kadar da udarim čoveka koji leži na podu. Što se tice amaterskog boksa i Olimpijskih igara, naravno da je to san svakog borca, ali s obzirom na stanje u bokserskom savezu, nisam hteo sebi da dozvolim da gubim dobijene mečeve zbog nameštaljki! Hteo sam da se izdignem iznad te priče i uopšte srpskih poslova u profi i amaterskoj sceni i otišao odmah u Nemačku. Što se tiče Igara,  da li u kikboksu ili u boksu, definitivno će biti na listi prioriteta„.

Sledeći Nenadov meč zakazan je za kraj januara.